Добродошлица

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАДА ПРЕПОРУЧУЈЕ: КАКО ДА ЗАПОЧНЕТЕ И НАСТАВИТЕ ОТКРИВАЊЕ СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ
Древни град будућности
Током боравка у овој љупкој метрополи, на местима која вам овде предлажемо или на бројним другим која нећемо моћи ни да поменемо, схватићете да за овај град почињу да вас вежу неке посебне везе, све дубље и све теже објашњиве. После првог сусрета, Београд је увек са вама. Спремите ви кофере, најавите растанак, чекирате карте, отпутујете у неке богатије, логичније и нашминканије градове, али никада заправо нећете отићи. Има људи, градова и места којима, и кад одлучно или тужно кажемо „збогом”, у ствари кажемо само „довиђења”

Београд, метропола на изузетно атрактивној географској локацији, представља огроман економски и инфраструктурни потенцијал, град који се убрзано развија. Град који живи препознатљиво и примамљиво, квалитетно, са стилом, град са великом развојном перспективом. Управо то су били кључни разлози што је српска престоница добила титулу „Град будућности Југоисточне Европе”.
Београд има своје старо и ново лице, своје споменике славне прошлости и своју радост младости. Али, градови се, попут људи, разликују душом и изгледом, оним шармом и непосредношћу који их чине посебним. Неки путописци веле да је лепота Београда управо у осмеху људи, у њиховој неодољивој непосредности, срдачности, пријатељски испруженој руци.
Београд је, дакле, сасвим посебан град, аутентична личност, никад до краја испричана прича. Његова вишемиленијумска богата и бурна историја оставила је своје трагове, али и утицала на обликовање те јединствене душе, у знаку богатства различитости, високе духовности и бескрајне духовитости.
Уз Атину, Београд је један од најстаријих европских градова, а за винчанску културу и писмо може се рећи, без претеривања, да представља Прву Европу.

ИМА НЕКА ТАЈНА ВЕЗА

Сваки београдски времеплов увек ће нас одвести у само језгро Града, у његово видљиво и невидљиво средиште, на Београдску тврђаву, нулту тачку свих збивања током његовог многовековног постојања – историјског, политичког, друштвеног, културног... Данас, после и пре свих бура, прошлих и будућих, Тврђава је омиљено шеталиште и одредиште песника, уметника и љубитеља уметности, маштара и визионара.
Најлепши поглед на београдске реке и на најфасцинантније ушће у Европи, на Музеј савремене уметности и недогледну панонску равницу, управо је онај са Београдске тврђаве. Калемегдански парк, у оквиру комплекса Београдске тврђаве, највећи је и најомиљенији у Београду.
У непосредној близини Београдске тврђаве је и Улица кнеза Михаила, београдска жила куцавица, коју можете мерити метрима или сусретима, драгим местима и институцијама. Живи 24 сата, никада није празна, увек је иста и увек друкчија. Пролазници, улични свирачи и певачи, пријатељице које кују своје планове загледајући у излоге елитних продавница. То је свакодневица ове улице, најпознатије београдске „штрафте”.
Први пут је као улица споменута пре више векова и расла је заједно са Београдом. Многе њене старе кафане, хотели и трговине неизоставни су у хроникама града, а нека нова знаменита места се у њих тек уписују. У Кнез-Михаиловој постоје и заједничка и само наша, посебна места. Прва су уцртана у плану града, друга уписана у срцима Београђана.
Из ове улице стићи ћете на Трг Републике, где је и најчувенији београдски споменик, онај кнезу Михаилу Обреновићу. По рубовима овог централног трга смештене су и најзначајније националне културне институције (Народни музеј, Народно позориште).
Само којих стотинак метара даље од средишњег градског трга, сва динамика и ужурбаност метрополе нестају. Ако желите да упознате опуштено лице Београда, шармантно и духовито, весељачко и радосно, најбоље је доћи у Скадарлију, ту боемску четврт, улицу кафана, ресторана, познато окупљалиште Београђана и њихових гостију. Ту тече неко друкчије време, заправо стичете утисак да сте искорачили из самог времена. Онај вечни и несаломиви дух Београда, та необична филозофија живота овог града, уклања свакодневну журбу и нервозу, уводи вас у смирење и један друкчији поредак ствари, носталгичан на неки љупки старински начин.
На само четири километра од центра града су Савско језеро и Ада Циганлија, некадашње речно острво које је двема превлакама везано за обалу, најомиљеније излетиште Београђана и његових гостију. Огромне зелене површине, са језером и у средишту самог острва, употпуњују попис онога што мора имати један овакав град по мери човека. А Београд то има. Граду са претензијама какве има Београд готово да би залуд биле занимљиве улице и живописни тргови, здање и места, сва та „домаћа митологија”, када не би имао и посебне оазе мира и природе какве су Ада Циганлија, Велико ратно острво, Кошутњак.
Током боравка у у Београду, на местима која смо вам предложили или на бројним другим која нећемо стићи ни да поменемо, схватићете да за тај град почињу да вас вежу неке посебне везе, све дубље и све теже објашњиве. Ко би знао како и када се хемија тих посебних веза деси, али знамо: после првог сусрета, Београд је увек са вама. Спремите ви кофере, најавите растанак, чекирате карте, отпутујете, али никада заправо нећете отићи. Има људи, градова и места којима, и кад одлучно или тужно кажемо збогом, у ствари кажемо само довиђења.

***

Манифестације
Београд је град практично непрекидних манифестација и сити брејк дестинација за будућност. Спектакуларни дочек Нове године на улицама и трговима Београда, „Карневал бродова”, међународне културне манифестације, Дани европске баштине, „Бир Фест”, Београдске музичке свечаности (БЕМУС), Београдски летњи фестивал (БЕЛЕФ), Међународни филмски фестивал (ФЕСТ), Београдски интернационални театарски фестивал (БИТЕФ), Гитар арт фестивал, Фестивал ауторског филма, „Априлски сусрети”... То је само исечак из дугог низа манифестација због којих гости са свих континената радо долазе у наш град.

***

Напредовање
Туризам је једна од кључних развојних оријентација Београда. Свест о туризму као битној перспективи и престонице и целе земље потврђује и постојање веома озбиљне Стратегије развоја туризма, по којој се већ делује. Дабоме, много тога још треба урадити, али су стални помаци на боље видљиви на сваком кораку. И облици понуде, и садржаји, и стандарди квалитета, и механизми контроле и кориговања у сталном су напредовању и саображавању са најразвијенијим земљама.